Šta su to neto nulte emisije i šta će biti potrebno da se dođe do toga?
Istražite definiciju neto nule i šta preduzeća u privatnom sektoru mogu učiniti da pomognu u zaustavljanju klimatskih promena. Saznajte kako da kreirate strategiju smanjenja ugljenika koja je usklađena sa međunarodno prepoznatim naučnim ciljevima.
U borbi protiv promene klime, šta znači „neto-nulta“?
Naučnici se slažu da su proizvodnjom viška gasova staklene bašte ljudi poremetili delikatnu atmosfersku ravnotežu koja čini planetu pogodnom za život. Spaljivanje fosilnih goriva, krčenje šuma i druge aktivnosti postavile su Zemlju na put ka klimatskim promenama– sa potencijalno katastrofalnim posledicama.
Hitna potreba za zaustavljanjem globalnog zagrevanja promenom načina na koji se koriste energija, zemljište i hemikalije pokreće kooperativne međunarodne napore da se „ide ka neto nuli.“ Osim ako pojedinci i preduzeća ne naprave brzi pomak ka neto nultim emisijama na nivou cele planete, nepovratne klimatske promene su neizbežne. Dakle, šta su to tačno neto nulte emisije i šta će biti potrebno da se dođe do toga?
Neto nulte emisije opisuju stanje u kome je količina gasova staklene bašte ispuštenih u atmosferu jednaka količini uklonjenoj iz nje. Da bi došli do tog stanja, ljudi mogu da promene svoj trenutni način života kako bi smanjili emisije gasova staklene bašte. Oni takođe mogu da uravnoteže efekte viška emisija koje ekosistem ne može prirodno da apsorbuje kroz inicijative kao što su pošumljavanje, promene u upotrebi zemljišta i uklanjanje ugljen-dioksida.
Ugljen-dioksid (CO2) čini skoro 75% gasova staklene bašte, pri čemu velika većina dolazi od upotrebe fosilnih goriva u transportu i industriji. Metan, azot-oksid i sintetički fluorougljenici čine ostatak gasova staklene bašte koje treba dovesti u ravnotežu.
Priča o emisijama: Neke definicije termina vezanih za neto nulu
Lako se zbuniti terminologijom koja se pojavljuje u razgovorima o klimatskim promenama. Evo nekoliko definicija popularnih fraza bliskih po značenju neto nuli.
Ugljenično neutralno. Ugljenično neutralno znači daCO2 emitovan kroz ljudske aktivnosti je u potpunosti izbalansiran smanjenjemCO2 ili uklanjanjem ugljenika, bilo putem pošumljavanja ili tehnologije uklanjanja ugljenika. Biti ugljenično neutralan ne mora da znači da su te aktivnosti u neto nultom stanju u odnosu na sve gasove staklene bašte, – već samoCO2. Tu se nalazi razlika između ugljenično neutralnog i neto nule.
Neto nulta emisija ugljenika. Neto nulte emisije ugljenika sinonim su za ugljenično neutralno iz istog razloga. Kada organizacija ostvari neto nulte emisije ugljenika, uhvatila se u koštac s najvećim prestupnikom među gasovima staklene bašteCO2.
Kompenzacija ugljenika. Preduzeća mogu kompenzovatiCO2 koji ispuštaju u atmosferu podržavanjem inicijativa koje ga uklanjaju, kao što su sadnja drveća, finansiranje istraživanja o korišćenju čiste energije ili plaćanjem fizičkog uklanjanjaCO2 iz vazduha.
Ugljenično negativno. Biti ugljenično negativno predstavlja značajno dostignuće. To znači da aktivnosti organizacije uklanjaju višeCO2 iz atmosfere nego što ode u nju.
Klimatski pozitivno. Klimatski pozitivno je najbolje moguće stanje. To znači uklanjanje više gasova staklene bašte iz atmosfere nego što se ispušta u nju.
Zašto da se pridružite trci do neto nule?
Čista energija je postala rasprostranjenija poslednjih godina, a mnoge svetske vlade donose klimatske zakone. Pa ipak, promene se ne dešavaju dovoljno brzo, a emisije ugljenika se povećavaju. Zemlja se nalazi u situaciji da se Međuvladin panel za klimatske promene Ujedinjenih Nacija (IPCC) naziva „šifrom crveno za čovečanstvo.”
Pošto su klimatske promene hitan globalni problem, građani, vlade i industrije svuda moraju usvojiti agresivno rešenje. Neke vlade i preduzeća su se već obavezali na klimatske promene, ali ove promene su nedovoljne da bi se planeta održavala na temperaturi koja će podržati život kakav danas poznajemo.
Naučnici i međuvladina tela se slažu da je zaustavljanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih vremena ključno. Da bi se to postiglo biće neophodno drastično smanjenje emisija do kraja ove decenije. To je kratak vremenski okvir, zbog čega se vapaj Ujedinjenih nacija za naporima naziva „Trka do nule“.
Da bi „Trka do nule“ bila uspešna u zaustavljanju klimatskih promena, globalne emisije ugljenika moraju da se prepolove do 2030. i dostignu neto nulu do 2050. To neće biti mali podvig, ali će biti i putovanje koje se isplati.
Uloga privatnog sektora u dostizanju neto nultih emisija
Ljudske inovacije su dovele planetu do ove prekretnice, a inovacije nas mogu izvući iz nje. Pre industrijske revolucije u kasnom osamnaestom veku, CO2i drugi gasovi staklene bašte u atmosferi su ponovo apsorbovani od strane površine okeana, šuma i drugog biljnog sveta i zemljišta. Strast čovečanstva za novim načinima rada dovela je do promene pejzaža i sagorevanja više fosilnih goriva.
Možemo napraviti još jednu promenu u načinu na koji radimo stvari. I dok je individualna saradnja neophodna za borbu protiv klimatskih promena, kompanije iz privatnog sektora imaju resurse da imaju mnogo veći i brži uticaj.
Preduzeća privatnog sektora moraju se udružiti i brzo krenuti. Oni ne moraju samo da smanje sopstvene emisije ugljenika, već i da razviju nove održive tehnologije i proizvode koji su usklađeni sa neto nulom koje potrošači mogu koristiti da urade svoj deo posla.
Pošto ogroman deo svetskih emisija ugljenika dolazi iz transporta i industrije, sa sigurnošću se može reći da se ništa od toga ne može smanjiti bez širokih promena u privatnom sektoru. Zajedno, svetska preduzeća mogu pomoći u stvaranju globalne neto nulte ekonomije.
Ko već ima uticaj?
Svaki korak ka neto nuli je bitan, posebno kada je u pitanju rešavanje najzastupljenijih gasova staklene bašte, CO2. Hiljade preduzeća je započelo putovanja za smanjenje emisije ugljen-dioksida i pridružuju se razgovoru o tome kako mogu učiniti više. U zavisnosti od faze organizacije na tom putu, značenje neto-nulte inicijative može biti različito. To može biti instaliranje energetski efikasnih sijalica, korišćenje prednosti vladinih programa koji podržavaju opcije čiste energije ili prelazak na električna vozila za vaše potrebe transporta.
Međutim, oni koji mogu da se kreću brže i odu dalje, moraju to da urade.
Nekoliko najvećih svetskih preduzeća prihvatilo je agresivnije ciljeve sa nultom neto emisijom u skladu sa Pariškim sporazumom i inicijativom za ciljeve zasnovane na nauci (SBTi). Ova preduzeća predstavljaju 38 triliona USD globalne ekonomije, posvećena su tome da neto nula postane norma poslovnog sveta.
Oko petine velikih svetskih javnih preduzeća, uključujući Microsoft, Apple, Ford, Amazon, CVS Health, ATT&i Sony, obavezala se na ciljeve smanjenja emisije koji se pridržavaju striktne definicije ciljeva usklađenih sa neto nulom, inicijative Ciljeva zasnovanih na saradnji. Svako od ovih preduzeća postavilo je ambiciozan cilj da do 2050. godine ili ranije dođe do neto nule, a svaki dan im se pridružuje više njih.
Postoje i preduzeća koje donose kompenzacije ugljenika u okvir dometa drugih preduzeća podržavajući tržište uklanjanja ugljenika u nastajanju. Microsoft, Google, Apple, Delta, Meta, Shopify i Stripe svi čine da kompenzacija ugljenika bude glavni fokus njihovih neto nultih strategija.
Grafikon jedinstvene putanje do neto nultih emisija ugljenika
Razmere problema klimatskih promena mogu učiniti da prelazak na neto nulu izgleda zastrašujući. Bez obzira da li ste tek naučili značenje neto nule ili ste već počeli da pravite smele promene kako biste neutralisali svoj ugljenični otisak, koristite ova tri principa da biste napravili sledeći korak u borbi za zaustavljanje klimatskih promena.
Make reaching net zero a critical objective.
For the world to reach net zero, businesses in every sector, in every industry, in every country need to make reducing emissions a priority and be accountable for keeping their commitments. No matter the size of your business, give sustainability initiatives high priority in your iterative planning cycle.
What is a net-zero emissions strategy that works? One that is transparent, detailed, and innovative. Check out the ways that Microsoft is approaching sustainability to get ideas about how you can make a difference.
Measure and track your carbon emissions.
You can’t change what you don’t measure. When you collect and analyze data about your energy use across your operations, you’ll begin to see opportunities to change things for the better. It will also help you to remain accountable to your net-zero emissions targets.
To calculate your carbon footprint and estimate how cloud-based technologies can help reduce your energy demand, try the Emissions Dashboard for Microsoft 365. You can use it to track direct and indirect emissions related to your cloud use and across your value chain.
Engage others in your climate change commitments.
Everyone will have to change the way they do things in order to get to net zero. Start conversations with your partners upstream and downstream of your operations to build a sustainable value chain and encourage climate impact transparency within it.
You should also consider becoming part of society’s broader discourse on science-based paths that accelerate our collective impact on the health of the 1827environment.
Istražite rešenja za održivost
Jedna platforma koja osnažuje preduzeća u svakom sektoru da ostvare pozitivan uticaj na životnu sredinu je Microsoft Cloud for Sustainability. Njena rešenja omogućavaju organizacijama da ubrzaju svoj napredak beleženjem, izveštavanjem i smanjenjem svojih emisija na svom putu do neto nule.
Pratite Microsoft